Dosije Agrokor: Rasplet se očekuje u decembru

Nije baš najjasnije zašto je Ledo, zagrebačka firma u sastavu koncerna Agrokor, ovih dana saopštio da je još 7. juna Trgovački sud u Beogradu donio odluku kojom je toj firmi zabranjeno da privremeno raspolaže udjelom koji ima u svojoj kćerki-firmi, beogradskom Frikomu.

Agrokor- šta dalje?

Ta sada podgrijana vijest prvi put je „obišla“ medije u regionu još u prvoj polovini juna, brzo po odluci beogradskog suda. Ipak se nešto saznalo iz Ledovog najnovijeg saopštenja.

Sberbanka je pred Londonskim sudom međunarodne arbitraže pokrenula postupak protiv Agrokora i 11 njegovih firmi koje su bile garanti za 450 miliona evra kredita koje je ruska banka dala Agrokoru. Pošto je „leks Agroko r“ uveo postupak vanredne uprave u tu firmu, Sberbanka je odlučila da pred sudom zaštiti svoja sredstva.

U isto vrijeme je i vanredni upravnik Agrokora Ante Ramljak pred sudom u Londonu podnio zahtjev za priznavanje postupka vanredne uprave. Arbitražni postupak će mirovati dok se pravosnažno ne odluči o Ramljakovom zahtjevu. A to se, kako je navedeno u saopštenju Leda, najranije može očekivati tek u novembru ove godine.

Tek poslije tih odluka suda, dakle na samom kraju godine, može se očekivati da će biti izvjesnije na koji način će se rasplesti slučaj Agrokor. Da li će Sberbanka, kao najveći kreditor najveće firme na Balkanu, koja zapošljava oko 60.000 ljudi, uspjeti da stavi ruku na neke od Agrokorovih firmi, ili će Agrokor krenuti u prodaju onoga što se može prodati kako bi mogao da namiri makar dio potraživanja?

A dug Agrokora je, kao što je već poznato, procijenjen na oko šest milijardi evra i šest puta je veći od vrijednosti njegove imovine. Upravo toliko, 1,1 milijardu evra iznose i ukupna potraživanja Sberbanke od Agrokora.

Da je slučaj Agrokor ušao u novu fazu govore mnogobrojni sudski postupci koje je pokrenula Sberbanka, što centrala u Moskvi, što njene filijale u Zagrebu i Ljubljani, od Londona, preko Slovenije, Srbije, Crne Gore.

Ledo je u Srbiji došao “pod led” još 7. juna, kada je Trgovački sud u Beogradu donio privremenu mjeru zabrane raspolaganja imovinom Leda u Frikomu, kako bi Sberbanka osigurala svoja potraživanja od 100 miliona evra zbog nevraćenog kredita kome je garant bio Ledo. Na tu sumu se nakarikalo i 1,3 miliona evra kamate. U slučaju “Mivela“ sud u Beogradu takođe treba da odluči hoće li zagrebačkoj Jamnici zabraniti raspolaganje imovinom beogradske kćerke-firme MG Mivele. To je Sberbanka tražila zbog nevraćenog kredita od 34,5 miliona evra za koji je garantovala Jamnica.

Sberbanka je, takođe, sudu u Zrenjaninu podnijela zahtjev za zabranu prodaje fabrike „Dijamant“, koja je takođe u sastavu Agrokora.

 

Na pitanje koliko na dalji rasplet situacije oko Agrokora može da utiče odluka suda u Londonu, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će Ramljak nastojati da obezbijedi njegovu nadležnost za sve dijelove Agrokora pa i za srpsku stranu, što je takođe tražio od suda. Ali, dodaje, legitiman je i zahtjev Sberbanke da bar blokiraju imovinu Agrokora, pa i u Srbiji, da se ona ne otuđuje kako bi njom mogli da namire neka svoja potraživanja.

„Šta će sad biti, teško je to procijeniti. Ako bi se uvažio hrvatski zahtjev, to bi bilo jako loše po Srbiju jer bi to značilo da londonski sud ipak priznaje pravo stečajnom upravniku da može i ovdje da se ponaša kao i prema imovini u Hrvatskoj. A tamo Ramljak ima velika prava, i on praktično odlučuje o cjelokupnoj imovini Agrokora u Hrvatskoj. Ako se uvaži ruski zahtjev, to će biti i u interesu Srbije jer je barem na neko vrijeme zaštićeno poslovanje preduzeća Agrokora u Srbiji i radnici mogu da budu spokojni“, ističe profesor Savić.

Situacija je komplikovana. S jedne strane, strani poslodavac u zemlji u kojoj posluje, pa tako i Srbiji, mora da poštuje zakone te države. Tako i država ima legitimno pravo da donosi odluke koje su najbolje u interesu firmi koje posluju na njenom tlu i građana koji su u njima zaposleni. S druge strane, privatna svojina je neprikosnovena u EU, i Srbija, koja je zemlja-kandidat za ulazak u EU, o tome mora da vodi računa.

Ukoliko ne bude poštovala činjenicu da je Agrokor ipak vlasnik firmi u Srbiji, to bi, upozorava Savić, Hrvatska mogla da „vrati“ blokiranjem otvaranja poglavlja, što joj ni dosad nije bilo strano.

On podsjeća da je sud u Ljubljani donio rješenje u korist Ramljaka i presudio da na teritoriji Slovenije važi njegova prinudna uprava za Mercator, koji je u sastavu Agrokora. Na to su se žalile i Sberbanka i slovenačka država.

Činjenica da su i Slovenija i Hrvatska u EU, u kojoj se privatna svojina ne dovodi u pitanje, razlog su, smatra on, što je sud u Ljubljani doneo takvu odluku.

Kako god bilo, Savić smatra da su Agrokoru dani odbrojani i da je samo pitanje da li će otići u stečaj za nekoliko mjeseci ili godinu dana, i da li će bankrotirati cjelokupan ili će možda neki dijelovi preživjeti.

“Njegove obaveze su pet-šest puta veće od vrijednosti imovine, čak i pod uslovom da je neko spreman da za nju plati trenutnu tržišnu vrijednost. To znači da bi povjerioci mogli da se nadaju naplati samo jedne šestine potraživanja, i to naravno nikoga neće zadovoljiti”, objašnjava Savić. Zato će se grčevito boriti, kao što to radi i Sberbanka, da u toj utakmici naplate što više mogu.

IZVOR: Sputnjik