Japan: Da li slijedi pojačana militarizacija u Zemlji izlazećeg sunca?

Dok rakete Sjeverne Koreje prelijeću Japan, a region podrhtava od detonacije hidrogenske bombe, japanska vojska raspolaže raketama čiji je domet manji od 300 kilometara. Ministarstvo odbrane traži rekordan budžet za 2018. Da li se Japan sprema za odbranu od Pjongjanga, ali i za napadačka dejstva?
Japan vojska
Foto: AP Photo/ Justin Lynch

Zbog sve dramatičnijeg razvoja situacije na Dalekom istoku, Abeova vlada u Tokiju vjerovatno će odobriti šesto povećanje budžeta od 2012. godine. Novac je namijenjen unapređenju odbrane balističkim raketama, planirana je kupovina šest nevidljivih lovaca F-35, četiri transportne letjelice MV-22 „osprej“, podmornice i dva manja ratna broda.

„U ratovima nekada izuzetno snažna i surova, japanska vojska danas je jedinstvena u svijetu zbog mnogih specifičnosti koje su posljedica uvođenja pacifističke ideologije poslije Drugog svjetskog rata. Jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja svijeta danas se našla u nezavidnom položaju. Zakoni Japan ograničavaju u razvoju i izvozu naoružanja i vojne opreme, što se u trenutnoj situaciji sa Sjevernom Korejom otkriva kao veliki problem“, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.

„To jako otežava funkcionisanje japanskog odbrambenog sistema. Stvari koje su potpuno normalne za druge zemlje kada razvijaju raketu ili brod jeste da razmišljaju o tržištu kako bi zaradili na tome, a Japanu su samo trošak bez ekonomske komponente izvoza. Oni su tradicionalisti, drže se propisa, potrebne su ustavne promjene koje su jako kontroverzne“, kaže Radić.

Valerij Kistanov, Šef centra za japanska istraživanja Ruske akademije nauka, objašnjava da Japan želi da pojača efikasnost snaga samoodbrane, ali da trenutno ne radi na njihovoj transformaciji u vojsku koja posjeduje i ofanzivno naoružanje. Ipak, stvari se mijenjaju, prošle godine proširen je pojam ’kolektivna samoodbrana‘“, kaže Kistanov za agenciju Sputnjik.

„To znači da japanske snage mogu da učestvuju u zajedničkim operacijama sa američkim snagama van ostrva, ukoliko Tokio procijeni da postoji prijetnja za nacionalnu bezbjednost. Recimo, Japan bi mogao da učestvuje u eventualnom sukobu u Persijskom zalivu, jer 80 odsto nafte zemlja dobija preko ove rute. Japan i dalje nema nosače aviona, balističke rakete, krstarice, nuklearne podmornice, ali nije tajna da premijer Abe želi da Japan postane, kako kaže, ’normalna zemlja‘. Za to je neophodno preispitati deveti član Ustava, koji zabranjuje Japanu da koristi svoje oružane snage u međunarodnim konfliktima“, kaže Kistanov.

Nakon što je prošle nedjelje sjevernokorejska balistička raketa preletjela preko japanske teritorije, nedostatak ofanzivnih sredstava kao sredstva odvraćanja prema trećim zemljama shvaćen je najozbiljnije od zaoštravanja odnosa SAD i Sjeverne Koreje.

„Posljednjih godina Japanci se trude da u naoružanje uvedu ratne brodove za dejstvo na otvorenom moru i to je prirodan razvoj zbivanja pod pritiskom situacije u Sjevernoj Koreji i jačanjem Kine. Zaoštravanje u Južnom kineskom moru direktno će uticati na vojno jačanje Japana. Prije ili kasnije uz mnogo potrošenih riječi i javnih debata oni će prevazići administrativna ograničenja naslijeđena poslije Drugog svjetskog rata i krenuti u vojno jačanje“, smatra Radić.

Kada je reč o podjeli uloga u narušenim odnosima Japana, Sjeverne Koreje i svjetskih sila, Radić naglašava da su u prvom planu zemlje regiona koje su direktno zainteresovane, a da su SAD, kao prijatelj Japana, kako kaže ’dovoljno daleko‘. Japan je ipak na direktnom udaru svakog budućeg scenarija“, kaže Radić.

„Sjeverna Koreja određuje dinamiku odnosa u regionu Dalekog istoka, jer ona svrstava sve zemlje oko sebe u dva tabora, ’za‘ i ’protiv‘. Japan tu nema mnogo izbora i nema sumnje da će biti pragmatičan i agresivan, ako je potrebno, zato što je direktno ugrožen udarom raketa, ali i eventualnim raspadom sjevernokorejskog režima, drastičnog narušavanja poretka i izbjegličkog talasa. SAD nemaju taj nivo vitalne ugroženosti kao Japan koji će učiniti sve za zaštitu nacionalnih interesa, ne libeći se ni pregovora, a ni upotrebe sile“, zaključuje Radić.

Šef japanske diplomatije Taro Kono poslije eksplozije hidrogenske bombe Sjeverne Koreje, koja je mnogo jača od onih koje su 1945. godine odnijele stotine hiljada života u Japanu, saopštio je da Rusija i Kina treba da pristanu na sankcije Pjongjangu, koje će možda uključiti i zabranu izvoza nafte u Sjevernu Koreju kao odgovor na stalna raketna testiranja.

Iako se i ovim pozivom, kao i mnogim ranijim reakcijama na dejstva Sjeverne Koreje, Japan gotovo direktno stavio na stranu Amerike u ovom sukobu, japanski tradicionalizam ipak može da bude dobar tas na vagi budućih odnosa.

U trenutku kada se činilo da bi Rusija i Japan mogli da uđu čak i u vojni sukob zbog spora oko Kurilskih ostva, Vladimir Putin i Šinzo Abe dogovorili su se o zajedničkim ulaganjima na tom prostoru, napravivši tako presedan neviđen u novijoj istoriji, domaći zadatak za sve velike sile koje su u sporu s drugima.

Da li će mudra politika koju su pokazali Japan i Rusija i u ovoj situaciji u kojoj se našla Zemlja izlazećeg sunca vrijediti više od najvećeg vojnog budžeta? To će ipak umnogome zavisiti od narednih poteza SAD.

U prilog činjenici da bi Japan prije pristao da sjedne za isti sto sa Sjevernom Korejom, ako do takvih pregovora dođe, nego kupovao oružje, ide i činjenica da se ne zalažu svi Japanci za povećanje vojnog budžeta. Iako je japanska ekonomija veoma jaka, javni dug zemlje čini 240 odsto njenog BDP-a. Opozicioni političari pozivaju Vladu da preispita odluku o povećanju vojnog budžeta i da se pozabavi socijalnim pitanjima.

IZVOR: Sputnjik