Nafta „proključala“ na Bliskom istoku, nešto se još sprema

Politička napetost na Bliskom istoku podigla je juče trgovinu naftnim fjučersima. Nakon što su Saudijska Arabija, Bahrein, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati objavili raskid diplomatskih odnosa sa Katarom, barel „brenta” na londonskoj berzi poskupio je za procenat i po — do 50,58 dolara.
nafta katar
Foto: Pixabay

Trgovanje naftom marke „brent“ prešlo je cifru od 50 dolara za barel, dok je trgovanje sa WTI u Njujorku povećano za 1,28 odsto — do 48,27 dolara za barel.

Geopolitička napetost na Bliskom istoku udarila je na berzu Katara. Indeksi katarske berze pali su za osam odsto — pale su akcije 13 ključnih katarskih kompanija. Hartije od vrijednosti katarske Nacionalne banke izgubile su 9,7 odsto, akcija „Vodafon Katar” pale su za deset odsto, veliki rizici su i za glavnog avio-prevoznika — „Katar Airways“.

Bliskoistočni bojkot

Diplomatski skandal izbio je u arapskom svijetu kada su Bahrein, Saudijska Arabija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati juče objavili saopštenja o prekidu diplomatskih odnosa sa Katarom, protjerivanje katarskih diplomata i građana i suspendovanje morskog i avionskog saobraćaja sa tom zemljom. Njih su slijedile i druge države — Libija, Jemen i Maldivi. Kao razlozi za tu odluku navedeni su destabilizovanje bezbjednosti i stabilnosti i akcije usmjerene na podršku terorizmu, uključujući i terorističke grupe u Jemenu, kao što su Al Kaida i Islamska država.

Nova pitanja

Kako je naveo u razgovoru za RT načelnik analitičkog odeljenja IK „Veles kapital“ Ivan Manajenko, zbog aktuelne situacije postavljaju se dodatna pitanja i nedoumice o sporazumu OPEC-a za smanjenje proizvodnje nafta i stvaranja nestabilnosti na tržištu nafte.

„Tržište reaguje na svako zaoštravanje odnosa na Bliskom istoku kao prijetnju stabilnosti za naftne fjučerse i odmah reaguje na povećanje cijena. U dugoročnoj perspektivi nije sasvim jasno kako će se razvijati situacija i postavljaju se nova pitanja, npr. članstva Katara u OPEC-u. Ako se pretpostavi da bi u budućnosti situacija mogla natjerati Katar da izađe iz OPEC-a ili naruši aktuelne dogovore, to će stvoriti dodatnu napetost na tržištu“, objasnio je Manajenko.

Po mišljenju analitičara, svaki negativni razvoj situacije podsticaće naftne kvote na rast.

„Uzimajući u obzir činjenicu da, dok je balans potražnje i ponude nafte tanak, u kratkoročnoj perspektivi to će destabilizovati tržište“, smatra ekspert.

Produženje sporazuma OPEC-a o zamrzavanju proizvodnje nafte na nivou od 1,2 miliona barela dnevno unutar država-izvoznika (i niza država koje ne ulaze u kartel) do 1. aprila 2018. godine bio je jedan od očekivanih događaja za učesnike tržišta.

Geopolitički konflikt neće izazvati kritičan uticaj na naftno tržište, ali mogući su rizici prekida izvoza nafte iz Katara, prognozira u razgovoru sa RT analitičar za naftu i gas Artjom Končin.

„Efekat koji daje vijest o raskidu diplomatskih odnosa sa Katarom nije toliko veliki da kardinalno promijeni situaciju na naftnom tržištu, štaviše — on ima veoma ograničen karakter. Na balans zaliha i prijedloga naftnih kvota to se takođe neće odraziti. U geopolitičkom planu to, nesumnjivo, nije jednodnevna istorija, i mogući su rizici prekida isporuka nafte iz Katara. Međutim, u cjelini ta država malo utiče na fizičko naftno tržište“, naglasio je ekspert.

IZVOR: Sputnjik