Mogući unutrašnji sukobi u Španiji, Brisel u teškoj situaciji

Situacija u Kataloniji, uoči referenduma o nezavisnosti te španske pokrajine zakazanog za 1. oktobar, sve više se zaoštrava. Studenti su masovno izašli na ulice u znak podrške referendumu, a katalonska policija upozorila je na izbijanje građanskih nemira ukoliko španske vlasti zatvore birališta i tako spriječe održavanje referenduma.

španija katalonija
Foto: REUTERS/ Jon Nazca

Lider Katalonije Karles Pudždemon izjavio je da pritisci Vlade Španije povodom referenduma o nezavisnosti tog regiona samo pojačavaju podršku referendumu „na način koji evropske institucije neće moći da ignorišu“. Ministar spoljnih poslova regionalne Vlade Katalonije izjavio je u Briselu da bi EU trebalo da obavi dužnost čuvara demokratskih vrijednosti i da Španiji poruči da dozvoli održavanje referenduma o katalonskoj nezavisnosti 1. oktobra.

Trivo Inđić, bivši ambasador Srbije u Španiji, međutim sumnja da Vlada Katalonije može da računa na podršku Brisela po pitanju referenduma.

„Brisel je u teškoj situaciji zato što postoje zemlje-članice Evropske unije koje takođe imaju potencijalne secesionističke etničke grupe, uključujući i Francusku, a da ne govorim o ranijem slučaju u Škotskoj gde je postojao jak zahtjev za referendumom za otcjepljenjem. Naravno, ima i drugih zemalja sa etničkim grupama, kao na primjer u Belgiji. Problem je svakako u tome što je vladajuća garnitura u Evropskoj uniji trenutno takva da nije naklonjena tom načinu rješavanja sukoba, tako da španski premijer Marijan Rahoj može u izvjesnom smislu i dalje da računa na naklonost Brisela kako se ne bi napravio taj veliki presedan poslije Kosova“, napominje Inđić.

Na pitanje da li će, ukoliko referendum bude održan i bude uspješan, Brisel prihvati nezavisnu Kataloniju, Trivo Inđić kaže da u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da kažemo kako će EU reagovati.

„Ona će, u slučaju secesije, Kataloncima svakako otežavati pristup evropskim integracijama iz prostog razloga jer je to previše ozbiljan presedan za Evropsku uniju i ta potencijalna nezavisna Katalonija bi prvih godina nesumnjivo naišla na veliki otpor. Neće tu biti razumijevanja jer i ostale zemlje u okviru Evropske unije imaju probleme sa etničkim grupama, počevši od naših susjeda Rumuna, Mađara, Slovaka, pa preko Škotske i Francuske, do problema Lombardije u Italiji“, objašnjava iskusni diplomata.

On, međutim, napominje da ne vidi mogućnost da se sa sadašnjom politikom zvaničnog Madrida uspješno završi dijalog Vlade Španije i Barselone koja želi nezavisnost.

„Politička garnitura u Madridu je izuzetno tvrda, centralistička i opterećena jednom vrstom klasičnog shvatanja prema kojem su samo Španci nacija i vodeći narod. Španska desnica, koja je na vlasti, i, nažalost, Socijalistička partija Španije, ne bi mogle da prihvate federalizaciju Španije ili otcjepljenje Katalonaca“, ukazuje Inđić.

Prema njegovom mišljenju, u Španiji neće biti građanskog rata, ali će biti represije i teških sukoba.

„Mi smo to već vidjeli ranije u slučaju takozvanog baskijskog nacionalizma i njegove ekstremne varijante — takozvane ETE. To su etnički pokreti koji su bili daleko snažniji od Katalonaca i koji su se jedva primirili stvaranjem Heri Batasuna, jedne pitomije varijante baskijskog nacionalizma, koja, istina, jeste uspjela da se izbori za jezik, lokalnu policiju i obrazovanje na svom jeziku, ali koja je velikom represijom Madrida zadržana na tom nivou legaliteta. Katalonci su danas daleko veće ’bundžije‘ od Baskijaca, odlučniji su i metodičnije i sistematskije su razvijali tu svoju nacionalnu ideju, pa ja ne vjerujem u neko smirivanje situacije, bar ne ubrzo“, ističe Inđić.

Na kraju svega postavlja se pitanje da li bi dešavanja u Kataloniji mogla da izazovu lančanu reakciju u drugim državama Evropske unije u kojima postoje ideje secesionizma.

„Ta mogućnost postoji, ali je ipak u Evropskoj uniji na vlasti jedna umjerena desnica koja će na sve moguće načine, uključujući i mjere fine represije, gledati da to obustavi. Zato ne treba računati da će bilo ko dočekati katalonski presedan sa otvorenim rukama“, zaključuje Inđić.

IZVOR: Sputnjik