In memoriam: Tako je govorio Raša Popov

Srpski književnik, publicista, glumac, zvijezda dječije televizijske emisije „Fazoni i fore“ Raša Popov preminuo je u 84. godini u Beogradu.

 

Raša Popov
Foto: Mondo

Popov je, kako prenose beogradski mediji, preminuo sinoć nakon duge i teške bolesti. Objavljujemo u nastavku njegove jednostavne, ali duboke i istinite misli.

O dobroti

— Jednom, ima tome već pola veka, ja sam gledajući u zvezdano nebo video nebesku mudrost u zvezdama. Često sam čitao da se to dešavalo tvorcima religija koji su iz toga crpili versko uverenje i učili o dobroti gledajući u mudrost zvezda. E, ja sam to jednom doživeo na dve sekunde. To je osećaj beskrajne sreće i osećaj da ovo zlo u svetu, zapravo, ne postoji. Kad zenicama dođeš u kontakt sa zvezdanom mudrošću, shvatiš da đavo ne postoji, već samo večita dobrota.

O zlu

— Treba plakati nad sudbinom ljudi. Treba se groziti ratova. Ali istovremeno treba i gajiti nadu da se zlo neće doveka uvećavati.

O narodnim pjesmama

— Svako naše dete, svaki naš đak, rađa se sa sposobnošću da čita srpske narodne pesme i treba da koristi tu šansu koju mu je Bog podario. Treba čitati srpske narodne priče i srpske narodne pesme.

O Kosovu

— Ne mislim ja o Kosovu, nego ono progoni mene.

O zavičaju

— Zavičaj se širi, kome se zavičaj ne širi, to je čovek koji ima konjske naočare na očima, uskogrud i tesnogrud.

O politici

— Vlast je uzurpiranje novca. Jedan Titov političar je kazao da je politika tamo gde je deoba novca. To je kao iz priče „Dva cvancika”, hajduci su cele noći pljačkali i onda su došli u jednu crkvu i počeli da dele dukate. To je politika.

O Evropi

— Išao sam na prijeme po evropskim televizijskim stanicama. Jednom smo ja i moj drug Ljubiša zakasnili 15 minuta na neki banket gde su bili Evropljani iz 14 država. Kada smo stigli od ogromne gomile hrane, nije bilo ostalo ništa… Rekao sam Ljubiši: „Gledaj kako je Evropa izgladnela u Drugom svetskom ratu, još se nisu najeli, kako su ogrebali šerpe, kako su alavi!”

O kapitalzmu

— Strepim od razvoja kapitalizma, da ne pređe u ultrakapitalizam. Danas mlad teniser koji hoće da krene tragom Novaka Đokovića mora da ima bogate roditelje. Ultrakapitalizam je ukinuo amaterizam u sportu. To je nakazno.

O krizi

— Rodio sam se u vreme prve svetske ekonomske krize, a izgleda da ću napustiti ovaj svet za vladavine druge takve krize. Neće ona skoro proći, jer je generiše svetski sistem banaka. Ne znam kako ćemo se izvući iz svega ovoga, neka nam je Bog u pomoći.

BUNAR

Otkinuo mi se lanac kojim sam vezan

Za rotaciono drvo bunarskog točka

Sasvim sam slobodan i neću biti stezan

Kao pilićima što vezana je kvočka

Niti ću ljevati vodom stočno pojilo

Biću oslobođen prvi kabo avlije

Odvojen od svega što me je odgojilo

I od mame što se uvek pita “Zdrav li je?”

Srećan padam ka dnu konačnog bunara

Željan da dokonam šta je ispod te vode

Kriju li se onde diskovi računara

Na kojima piše gde svrha naša ode

 

Znam da će sloboda nagraditi padanje

Posle kratkotrajne vretenaste ronidbe

Kroz vodu i kroz blato dna i kroz probadanje

Oslobođen najzad od podlačke gonidbe

Jedino mi dušu podmukla sumnja mori:

“A šta ako je to prolaz u svet još gori?”

IZVOR: Sputnjik