Velika zavjera kalifata: Islamska država se seli u Maroko?

Talas nezadovoljstva širi se ovog avgusta u još jednoj arapskoj zemlji — Maroku. Stotine hiljada žitelja ove države zalaže se za političke reforme koje su protivne politici nasljedne vlade kralja Muhameda Šestog.

 

Maroko Islamska država
Foto: Pixabay

Nezadovoljstvo kojim se nastavlja tradicija „arapskog proljeća“ prati logiku protesta u Tunisu, Egiptu, Libiji i Siriji 2011. godine. Demonstranti su počeli od negodovanja zbog ubistva trgovca ribom Muhsina Fikrija, a sada traže smjenu vlasti.

Usred neprekidnih masovnih demonstracija, u Maroko (i u susjedni Tunis) se vratilo već više od hiljadu bivših boraca ID-a, sposobnih da pređu na djela ukoliko padne režim.

Revolucija korisnika Fejsbuka

Priča o ribaru Fikriju, koji je pokušao na silu da vrati ulov koji mu je oduzet i tako poginuo (ili ga je ubila policija), ustalasala je Maroko još prošle jeseni. Tragični događaj sakrio je napetost koja odavno sazrijeva između policije i žitelja obalske provincije Rif. Usljed odavno nakupljenog nezadovoljstva, protesti u znak sjećanja na Fikrija su postali masovni.

S policijom se sukobila lokalna omladina koja intenzivno koristi Fejsbuk. Zahvaljujući aplikaciji koja je pokrenuta prošle godine, korisnici interneta su dobili mogućnost da direktno prenose događaje preko Fejsbuka. Istovremeno, jedan od popularnih blogera Naser Zefzafi pronašao je sebe u novoj ulozi — pretvorio se u lidera marokanskih protesta.

Internet korisnik je pokušao da prenese agitovanje preko mreže u realni život i prekinuo svojim nastupom molitvu u jednoj džamiji. Bez prevelikog protivljenja vjernika, blogera je uhapsila policija, i on je sada u zatvoru.

Pored blogera, marokanski protesti imaju još dva važna učesnika — lokalnu pjevačicu Silju Zijani, koja je uhapšena, ali je ubrzo i puštena, i 25-godišnjeg Imadu el Atabija, koji je protiv svoje volje postao simbol pokreta. Dvadesetog jula tokom protesta, Atabija je udario policajac i mladić je pao u komu i ubrzo umro. Demonstranti ga nazivaju mučenikom svog pokreta, koji je u arapskoj štampi dobio ime „Hirak“.

Konopljina revolucija

Pikantni aspekt marokanskih protesta jeste pitanje o uzgajanju konoplje. Istorijska provincija Rif, gdje su počeli protesti, poznata je kao mjesto uzgajanja ove biljke. Za legalizaciju lakog narkotika u Rifu se zalažu svi, uključujući lokalne vlasti lojalne kralju. Ipak, Muhamed Šesti je principijelan i odbija da udovolji lokalnim žiteljima.

Demonstranti zahtevaju i da se zaustavi praćenje poljoprivrednika koji izvoze konoplju u Evropu. Kao zemlja koja se graniči s Evropskom unijom, Maroko drži važan deo ovog delikatnog tržišta u evropskoj zajednici čije su pojedine članice zvanično legalizovale marihuanu. Poljoprivrednike iz Rifa, pritom, ne uznemirava činjenica da je uzgajanje konoplje protivno islamskim zakonima.

Islamska država čeka u zasjedi?

Zvaničan stav marokanskih vlasti prema protestima svodi se na to da oni odražavaju samo tačku gledišta žitelja Rifa i da predstavljaju zaseban pokret. Zaista, region je u znatnoj mjeri naseljen etničkim Berberima. Takva interpretacija marokanskih protesta, međutim, nije dalekovida: što duže traju, to se dalje šire teritorijom kraljevstva, uključujući prestonicu Rabat i najveću luku Kazablanku.

Nezadovoljstvo žitelja Rifa prenosi se po cijeloj zemlji, a mnogi pronalaze sopstvene razloge za nezadovoljstvo. Ovakav scenario posebno je opasan za marokanske vlasti, pošto je revolucija u susjednom Tunisu počela 2010. godine na sličan način — od zločina protiv lokalnog trgovca voćem.

Takav razvoj događaja posebno je opasan u Maroku, zemlji u kojoj islamistički pozivi nailaze na odjek. Najveći teroristički napad u Evropi u 21. vijeku, onaj koji se dogodio u Madridu 2004. godine, izvršili su Marokanci. Nedavno masovno ubistvo u Barseloni i napad na prolaznike u Finskoj takođe su povezani s državljanima ove kraljevine.

Evropski mediji pišu da upravo u Sjevernu Afriku idu hiljade džihadista koji su se borili za ID, ali su shvatili da je „kalifat“ poražen. Uvlačenje ovih ljudi u marokanske proteste može događajima da pridoda neočekivani i izuzetno negativni obrt: Maroko bi mogao da postane nova tvrđava ID-e.

IZVOR: Sputnjik